Bible Explorer

Истражи › Теме › Земљорадња

Свакодневни живот

Земљорадња у Библији

Одломци (број: 37) — Библија (Даничић–Караџић), ред по ред, према „Тематској Библији“ Нејва.

  • Човек је смештен у Едем да га ради и чуваПост 2:15
    Стихови
    Пост 2:15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
  • Кајин је ратар, а Авељ пастирПост 4:2
    Стихови
    Пост 4:2И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.
  • Ноје, земљорадник, сади виноградПост 9:20
    Стихови
    Пост 9:20А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
  • Исак сеје и те године добија сто пута вишеПост 26:12
    Стихови
    Пост 26:12И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
  • Рута пабирчи за жетеоцима: око једне ефе јечмаРут 2:2–3, Рут 2:17
    Стихови
    Рут 2:2–3И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.
    Рут 2:17И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма.
  • Воз ноћу веје јечам на гумнуРут 3:2
    Стихови
    Рут 3:2Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну.
  • Гедеон врше пшеницу у пивници да је сакрије од МадијанацаСуд 6:11
    Стихови
    Суд 6:11Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана.
  • Вет-Семешани жању пшеницу у долини1 Сам 6:13
    Стихови
    1 Сам 6:13А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видеше ковчег, и обрадоваше се видевши га.
  • Израиљци иду к Филистејима да оштре раонике и српове1 Сам 13:19–21
    Стихови
    1 Сам 13:19–21А у целој земљи израиљској не беше ковача, јер Филистеји рекоше: Да не би градили Јевреји мачева ни копаља. Зато силажаху сви Израиљци к Филистејима кад који хтеде поклепати раоник или мотику или секиру или срп. И беху се затупили раоници и мотике и виле тророге и секире, и саме остане требаше заоштрити.
  • Јелисије оре са дванаест јармова волова1 Царев 19:19
    Стихови
    1 Царев 19:19И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.
  • Давидови надгледници над њивама, виноградима, маслинама и стадима1 Дн 27:26–31
    Стихови
    1 Дн 27:26–31А над ратарима, који рађаху земљу, беше Езрије, син Хелувов; а над виноградарима Симеј Рамаћанин; а над родом виноградским и над пивницама Завдије Сифмејин; а над маслинама и смоквама по пољима Вал-Анан Гедеранин; а над уљем Јоас; над говедима што пасаху у Сарону Ситрај Сароњанин, а над говедима по долинама Сафат Адлајев; над камилама Овил Исмаиљац; над магарцима Једаја Мероноћанин; а над овцама Јазиз Агарејин. Сви ови беху настојници над благом цара Давида.
  • Озија, који је волео пољски рад, има ратаре и виноградаре2 Дн 26:10
    Стихови
    2 Дн 26:10Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила беше пољска радња.
  • Соломун сади винограде и воћњаке и гради језерцаПроп 2:4–6
    Стихови
    Проп 2:4–6Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;
  • Орање, сејање у редове и вршење сваког рода на свој начинИс 28:24–28
    Стихови
    Ис 28:24–28Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју? Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место? И Бог га његов учи и упућује како ће радити. Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом. Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити.
  • Земљорадник чека рани и позни даждЈак 5:7
    Стихови
    Јак 5:7Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.
  • Ученици тргају класје пролазећи кроз усевеМт 12:1
    Стихови
    Мт 12:1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
  • Семе крај пута, на камену, у трњу, на доброј земљи (прича)Мт 13:3–8
    Стихови
    Мт 13:3–8И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
  • Радници најмљени у виноград по грош на дан (прича)Мт 20:1–2
    Стихови
    Мт 20:1–2Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

У Закону

  • Сеј шест година; седме земља почиваИзл 23:10–11, Лев 25:3–5
    Стихови
    Изл 23:10–11Шест година засејавај земљу своју и сабирај род њен; а седме године остави је нека почине, да једу сиромаси народа твог, а шта иза њих остане нека једу звери пољске; тако ради и с виноградом својим и с маслиником својим.
    Лев 25:3–5Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој. Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
  • Почивај седмог дана, и у време орања и жетвеИзл 34:21
    Стихови
    Изл 34:21Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.
  • Остави крајеве њиве и опало грожђе сиромасимаЛев 19:9–10
    Стихови
    Лев 19:9–10А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви. Ни виноград свог немој пабирчити, и немој купити зрна која падну по винограду твом; него остави сиромаху и дошљаку. Ја сам Господ Бог ваш.
  • Заборављени сноп остаје дошљаку, сироти и удовициПнз 24:19–21
    Стихови
    Пнз 24:19–21Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих. Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици. Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици.
  • Не две врсте семена; во и магарац не у истом јармуЛев 19:19, Пнз 22:9–10
    Стихови
    Лев 19:19Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари.
    Пнз 22:9–10Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски. Не ори на волу и на магарцу заједно.
  • Род новопосађеног дрвета не једе се три годинеЛев 19:23–25
    Стихови
    Лев 19:23–25А кад дођете у земљу и насадите свакојаког воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га. А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу. Па тек пете године једите воће с њега, да би вам се умножио род његов. Ја сам Господ Бог ваш.
  • Накнада за стоку која залута или за пожар на њивиИзл 22:5–6
    Стихови
    Изл 22:5–6Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда. Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.
  • Једи до ситости у винограду ближњег, али не пуни котарицуПнз 23:24–25
    Стихови
    Пнз 23:24–25Кад уђеш у виноград ближњег свог, можеш јести грожђа по вољи док се не наситиш; али га не мећи у суд свој. Кад уђеш у усев ближњег свог можеш тргати класје руком својом; али да не зажњеш српом у усев ближњег свог.
  • Не завезуј уста волу кад вршеПнз 25:4
    Стихови
    Пнз 25:4Немој завезати уста волу кад врше.
  • Ко још није брао свој нови виноград враћа се из ратаПнз 20:6
    Стихови
    Пнз 20:6И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.

Изреке

  • Ко ради своју земљу, биће сит хлебаПр 12:11
    Стихови
    Пр 12:11Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
  • Њива лењивца зарасла у трње, камена ограда разваљенаПр 24:30–31
    Стихови
    Пр 24:30–31Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног; И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
  • Ујутру сеј семе своје, и увече немој да ти почивају рукеПроп 11:6
    Стихови
    Проп 11:6Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
  • Добро гледај стоку своју и стада својаПр 27:23–27
    Стихови
    Пр 27:23–27Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја. Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена. Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама. Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву. И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
  • Ко шкрто сеје, шкрто ће и пожњети2 Кор 9:6
    Стихови
    2 Кор 9:6Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.
  • Вредни ратар треба први да окуси од рода2 Тим 2:6
    Стихови
    2 Тим 2:6Радин који се труди најпре треба да окуси од рода.

Извори

Према Nave’s Topical Bible (Orville J. Nave, 1896; јавно добро): теме изабране, редови скраћени и препричани савременим језиком, без тумачења; сваки стих проверен.

Библија (Даничић–Караџић) · Јавно добро