Дугови и зајмови у Библији

• Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другогРим 13:8
  Стихови

  Рим 13:8И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.
• Ко узима у зајам, бива слуга ономе који дајеПр 22:7
  Стихови

  Пр 22:7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
• Не јамчи за дугове, да ти не однесу постељуПр 22:26–27, Пр 11:15
  Стихови

  Пр 22:26–27Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове. Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

  Пр 11:15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
• Јамчио си за ближњег? Иди одмах и ослободи сеПр 6:1–5
  Стихови

  Пр 6:1–5Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог. Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

У Закону

• Нема камате од сиромашног сународника; од странца је била дозвољенаИзл 22:25, Пнз 23:19–20
  Стихови

  Изл 22:25Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.

  Пнз 23:19–20Не дај на добит брату свом ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит. Странцу подај на добит, али брату свом немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наследиш.
• Хаљина узета у залогу враћа се пре заласка сунцаИзл 22:26–27, Пнз 24:12–13
  Стихови

  Изл 22:26–27Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе; јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.

  Пнз 24:12–13Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим. Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим.
• Зајмодавац чека напољу да му изнесу залогПнз 24:10–11
  Стихови

  Пнз 24:10–11Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог; него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој.
• Жрвањ се не узима у залогуПнз 24:6
  Стихови

  Пнз 24:6Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу.
• Дугови се опраштају сваке седме годинеПнз 15:1–3
  Стихови

  Пнз 15:1–3Сваке седме године опраштај. А опраштање да бива овако: коме је ко дужан шта, нека опрости шта би могао тражити од ближњег свог; нека не тражи од ближњег свог и од брата свог, јер је опраштање Господње оглашено. Од туђина тражи, али шта би имао у брата свог, оно нека му опрости рука твоја,
• Сународник који се прода ради као најамникЛев 25:39–41
  Стихови

  Лев 25:39–41И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба; као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе. А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
• Позајмљено живинче које угине мора се платити у целостиИзл 22:14
  Стихови

  Изл 22:14Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.

Примери

• Јуда оставља као залог свој печат, врпцу и штапПост 38:17–18
  Стихови

  Пост 38:17–18А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш. А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.
• Сви задужени скупљају се око Давида1 Сам 22:2
  Стихови

  1 Сам 22:2И скупише се око њега који год беху у невољи и који беху задужени и који год беху тужног срца; и он им поста поглавица; и беше их с њим око четири стотине људи.
• Поверилац долази да узме два сина удовице у робље2 Царев 4:1–7
  Стихови

  2 Царев 4:1–7А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље. А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља. А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш. Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне. И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше. А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље. Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.
• „Још је у наруч узета!“ – секира пада у Јордан2 Царев 6:4–6
  Стихови

  2 Царев 6:4–6И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва. А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета. А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
• Глад: људи залажу њиве и куће; Немија зауставља зеленаштвоНем 5:3–5, Нем 5:10–12
  Стихови

  Нем 5:3–5Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади. Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски. А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.

  Нем 5:10–12И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг. Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља. А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.
• Сиромашној породици отимају дете са дојке због дугаЈов 24:9
  Стихови

  Јов 24:9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
• Хаљине узете у залогуЈов 22:6, Ам 2:8
  Стихови

  Јов 22:6Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.

  Ам 2:8И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих.
• Прича: слуга који дугује десет хиљада таланатаМт 18:23–34
  Стихови

  Мт 18:23–34Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
• Прича: два дужника, пет стотина и педесет динараЛк 7:41–42
  Стихови

  Лк 7:41–42А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
• Мири се са супарником док сте на путу до судаМт 5:25–26
  Стихови

  Мт 5:25–26Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе. Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
• Дајте у зајам не надајући се ничемуЛк 6:34–35
  Стихови

  Лк 6:34–35И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
• Павле Филимону: „То на мене запиши… ја ћу платити“Флм 1:18–19
  Стихови

  Флм 1:18–19Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши. Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан.