Љубомора и завист у Библији

• Љубомора распаљује мужаПр 6:34
  Стихови

  Пр 6:34Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
• Гнев је као поплава, али ко ће одолети љубомори?Пр 27:4
  Стихови

  Пр 27:4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
• Завист је трулеж у костимаПр 14:30
  Стихови

  Пр 14:30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
• Труд и успех извиру из зависти према ближњемПроп 4:4
  Стихови

  Проп 4:4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
• Љубав је јака као смрт, љубомора тврда као гробПес 8:6
  Стихови

  Пес 8:6Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји.
• Где је завист, онде је неслогаЈак 3:16
  Стихови

  Јак 3:16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
• Закон о провери жене коју љубоморни муж сумњичиБр 5:12–31
  Стихови

  Бр 5:12–31Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила, и други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла, а њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена, онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех. И нека је свештеник приведе и постави пред Господом. И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду. И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство. И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство. Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом, тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече. И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин. Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком. И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка. И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару. И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије. А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом. Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце. Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се; или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону. И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.

Примери

• Кајин, љут што је Авељев принос примљен, убија гаПост 4:4–8
  Стихови

  Пост 4:4–8а и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, а на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији. После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.
• Трудна Агара презире Сару, а Сара је злостављаПост 16:4–6
  Стихови

  Пост 16:4–6И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје. А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби. А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.
• Филистеји завиде Исаку на стадима и говедимаПост 26:14
  Стихови

  Пост 26:14И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
• Рахиља завиди Лији: „Дај ми деце, или ћу умрети“Пост 30:1
  Стихови

  Пост 30:1А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.
• Јосифова браћа му завиде и продају гаПост 37:4, Пост 37:11, Пост 37:18–28
  Стихови

  Пост 37:4А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.

  Пост 37:11И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.

  Пост 37:18–28А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, и рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања. Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова. Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо. И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу. И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
• Мојсије Исусу Навину: „Зар завидиш мене ради?“Бр 11:28–29
  Стихови

  Бр 11:28–29А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им. А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!
• Марија и Арон: „Зар је само преко Мојсија говорио Господ?“Бр 12:1–2
  Стихови

  Бр 12:1–2И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
• Јефремовци замерају Гедеону и Јефтају што их нису позвалиСуд 8:1, Суд 12:1
  Стихови

  Суд 8:1А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.

  Суд 12:1А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.
• Саула вређа песма „а Давид својих десет хиљада“1 Сам 18:7–9
  Стихови

  1 Сам 18:7–9И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада. И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба. И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.
• Јоав убија Авенира, кога је Давид пустио с миром2 Сам 3:24–27
  Стихови

  2 Сам 3:24–27И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде? Познајеш ли Авенира сина Нировог? Долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш. Потом отишавши Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знаше за то. И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; онде га удари под пето ребро, те умре за крв Асаила брата његовог.
• Израиљ и Јуда се свађају ко је вратио цара2 Сам 19:41–43
  Стихови

  2 Сам 19:41–43А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: Зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим? А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: Јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? Јесмо ли шта појели цару? Је ли нас даром даривао? Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: Ми имамо десет делова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? Нисмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара свог? Али беседа људи од Јуде беше тврђа од беседе људи од Израиља.
• Старији брат блудног сина неће да уђе у кућуЛк 15:25–30
  Стихови

  Лк 15:25–30А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
• Пилат је знао да су Исуса предали из завистиМт 27:18
  Стихови

  Мт 27:18Јер знаше да су Га из зависти предали.
• Првосвештеник и садукеји напунише се завистиДап 5:17
  Стихови

  Дап 5:17Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
• Завидљиво мноштво устаје против Павла у Антиохији и СолунуДап 13:45, Дап 17:5
  Стихови

  Дап 13:45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.

  Дап 17:5Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.