Изненађујуће појединости
Глади и суше у Библији
Одломци (број: 33) — Библија (Даничић–Караџић), ред по ред, према „Тематској Библији“ Нејва.
У Књизи постања
- Аврам је сишао у Египат, јер је глад била великаПост 12:10
Стихови
Пост 12:10Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.
- У другој глади Исак је отишао у Герар, а не у ЕгипатПост 26:1–2
Стихови
Пост 26:1–2Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар. И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.
- У Египту седам родних година, па седам гладнихПост 41:29–30, Пост 41:54
Стихови
Пост 41:29–30Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској. А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
Пост 41:54и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
- Јосиф је накупио жита као песка морскогПост 41:48–49
Стихови
Пост 41:48–49И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега. Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
- Сви народи долазили су у Египат к Јосифу да купују житоПост 41:56–57
Стихови
Пост 41:56–57И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској. И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
- Десет Јосифове браће сишло је да купи житаПост 42:1–3
Стихови
Пост 42:1–3А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог? И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо. И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
- Две године глади, и још пет без орања и жетвеПост 45:6
Стихови
Пост 45:6Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
- Египћани су храну плаћали новцем, па стокомПост 47:13–17
Стихови
Пост 47:13–17Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади. И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову. А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема? А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца. И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.
- Затим су продали њиве, и земља је постала ФараоноваПост 47:19–20
Стихови
Пост 47:19–20Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти. Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.
- Од тада пети део рода ишао је ФараонуПост 47:23–24
Стихови
Пост 47:23–24А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве. А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.
У Израиљу
- У време судија једна породица из Витлејема преселила се у МоавРут 1:1
Стихови
Рут 1:1А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.
- Нојемина се вратила кад је чула да опет има хлебаРут 1:6
Стихови
Рут 1:6Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.
- За Давида глад је трајала три године заредом2 Сам 21:1
Стихови
2 Сам 21:1И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане.
- Илија Ахаву: ни росе ни дажда док ја не кажем1 Царев 17:1
Стихови
1 Царев 17:1Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
- Гаврани су Илији доносили хлеба и меса јутром и вечером1 Царев 17:6
Стихови
1 Царев 17:6И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
- Удовичино брашно у здели и уље у крчагу нису се потрошили1 Царев 17:14–16
Стихови
1 Царев 17:14–16Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана; брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
- Треће године била је велика глад у Самарији1 Царев 18:1–2
Стихови
1 Царев 18:1–2После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу. И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.
- Ахав је послао Авдију да тражи траве за коње и мазге1 Царев 18:5
Стихови
1 Царев 18:5И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.
- Касније се памтило: без дажда три године и шест месециЛк 4:25, Јак 5:17
- Глад у Галгалу: дивље тикве у вареву, „смрт у лонцу“2 Царев 4:38–40
Стихови
2 Царев 4:38–40Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким. А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху. И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести.
- Сунамка је у глади живела седам година међу Филистејима2 Царев 8:1–3
Стихови
2 Царев 8:1–3И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година. А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година. А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.
- Четири губава човека нашла су сирски логор код Самарије празан2 Царев 7:3–5
Стихови
2 Царев 7:3–5А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо? Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо. И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога.
- Тада је мера белог брашна била за сикал2 Царев 7:16
Стихови
2 Царев 7:16Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.
- У опсади Јерусалима народ земаљски није имао хлеба2 Царев 25:3, Јер 52:6
Стихови
2 Царев 25:3И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
Јер 52:6И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
- Јеремија: земља је испуцала; кошута оставља младе јер нема травеЈер 14:4–5
Стихови
Јер 14:4–5Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју. И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.
- Плач Јеремијин: деца ишту хлебаПлач 4:4
Стихови
Плач 4:4Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.
- У Немијино време људи су залагали њиве и куће да добију житаНем 5:3
Стихови
Нем 5:3Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.
У Новом завету
- У Исусовој причи велика глад доводи млађег сина у невољуЛк 15:14
Стихови
Лк 15:14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
- Агав је прорекао велику глад; дошла је за КлаудијаДап 11:28
Стихови
Дап 11:28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
- Ученици су послали помоћ у Јудеју преко Варнаве и СавлаДап 11:29–30
Стихови
Дап 11:29–30А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји. Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Извори
Према Nave’s Topical Bible (Orville J. Nave, 1896; јавно добро): теме изабране, редови скраћени и препричани савременим језиком, без тумачења; сваки стих проверен.
Библија (Даничић–Караџић) · Јавно добро