Ксеркс I (486–465. пр. Хр.) упао је у Грчку и изгубио флоту код Саламине 480. пр. Хр. Његов син Артаксеркс I (465–424. пр. Хр.) био је цар коме је Немија служио у Сусану.
Енциклопедија › У то време у свету
У Библији · 445. пр. Хр. · Јерусалим
Немија и зидови
Немија, пехарник персијског цара, ноћу прегледа срушене зидове Јерусалима и предводи народ у њиховој обнови.
Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана. Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах. И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена. Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе. Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг. Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом. Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг. И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро. А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару? А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму.У исто време у свету
Немија, пехарник персијског цара Артаксеркса I, дошао је у Јерусалим 445. пр. Хр. и обновио његове зидове. Једну генерацију раније, цар из књиге о Јестири, Асвир, обично се поистовећује с Ксерксом I. Ево света V века пр. Хр.
Док је Немија обнављао зидове Јерусалима, Атина под Периклом градила је Партенон на свом Акропољу, започет 447. пр. Хр.
Грчки историчар Херодот написао је своју „Историју“, прво велико историјско дело на Западу. У IV књизи описује Ските и Бористен – Дњепар – за који каже да је најплоднија река после Нила. Вероватно је посетио Олбију крај његовог ушћа.
На острву Елефантини код Асуана јеврејски војници служили су Персијанцима и имали свој храм. Њихова арамејска писма из 407. пр. Хр. помињу синове Санавалата, управитеља Самарије – Немијиног противника (Немијина 2,10).
У Кини се стари поредак распао на седам супарничких држава. У том немирном добу мислиоци „Сто школа“ – следбеници Конфучија, Моција и даоистичких учитеља – расправљали су о томе како живети и како владати.