1И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.
2И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.
3И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?
4А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?
5И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
6Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.
7Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?
8Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.
9Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.
10Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.
11А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.
12Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.