Распеће

32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

33И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

34дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

35А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

36и сеђаху онде те Га чуваху.

37И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

38Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

39А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

40И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

41А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

43Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

44Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

21И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

22И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

23И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

24И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

25А беше сат трећи кад Га разапеше.

26И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

27И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

28И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

29И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

30помози сам себи и сиђи с крста.

31Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

32Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

17И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

18Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

19Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

20И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

21А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

22Пилат одговори: Шта писах писах.

23А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

24Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

25А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

26А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

27Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.