Исусова смрт

45А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

46А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

47А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

49А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

50А Исус опет повика гласно и испусти душу.

51И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

52и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

53и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

54А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

55И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

56Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

33А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

34И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

35И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.

36А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

37А Исус повика гласно, и издахну.

38И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.

39А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

40А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,

41које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

28Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

29Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

30А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.