Вера жене Хананејке

21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.