Шта човека погани

1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;

6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.

2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

16Ако ко има уши да чује нека чује.

17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.