Сребро

Сребро је на Блиском истоку било познато од око 4000–3000. пр. Хр. Копало се из руде – Јов каже да „сребро има жице“ (Јов 28,1) – и пречишћавало у топионици, понекад и више пута, да се уклони троска. Пре него што су ушле у употребу кованице, сребро је био уобичајени новац: комади сребра мерили су се на ваги према утврђеном тегу, а хебрејска реч за сребро, kesef, значи и новац. Авраам је за пећину у Макпели измерио 400 сикала сребра (1 Мојсијева 23,16), а Јосифова браћа продала су га за двадесет сребрника (1 Мојсијева 37,28).

Сребро је било мера богатства, чест ратни плен и грађа за чаше, украсе и круне; Јосиф је имао сребрну чашу (1 Мојсијева 44,2). За Соломунове владавине, каже Библија, „сребро беше ништа“ (1 Цареви 10,21), очигледно зато што га је било толико. Библија често наводи сребро пре злата, по једном мишљењу из времена када се злато мање ценило. Сребрари су ковали трубе (4 Мојсијева 10,2) и оков за скинију, а у Ефесу је сребрар Димитрије правио сребрне храмиће Артемиде (у преводу Даничића и Караџића „Дијане“, Дела апостолска 19,24). Јуда је добио тридесет сребрника (Матеј 26,15).