Прича о сејачу

1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

9Ко има уши да чује нека чује.

1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

9И рече: Ко има уши да чује нека чује.

4А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:

5Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

6а друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.