Prispodoba o sijaču

1Onoga dana Isus iziđe iz kuće i sjede uz more.

2I nagrnu k njemu silan svijet te je morao ući u lađu: sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali.

3I zborio im je mnogo u prispodobama: “Gle, iziđe sijač sijati.

4I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga.

5Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje.

6A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se.

7Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga.

8Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk.”

9“Tko ima uši, neka čuje!”

1I poče opet poučavati uz more. I zgrnu se k njemu silan svijet te on uđe u lađu i sjede na moru, a sve ono mnoštvo bijaše uz more, na kopnu.

2Poučavao ih je u prispodobama mnogočemu. Govorio im u pouci:

3“Poslušajte! Gle, iziđe sijač sijati.

4I dok je sijao, poneko zrno pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga.

5Neko opet pade na kamenito tlo gdje nemaše dosta zemlje. Odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje.

6Ali kad ogranu sunce, izgorje; i jer nemaše korijenja, osuši se.

7Neko opet pade u trnje i trnje uzraste i uguši ga te ploda ne donese.

8Neko napokon pade u dobru zemlju i dade plod, razraste se i razmnoži, te donese: jedno tridesetostruko, jedno šezdesetostruko, jedno stostruko.”

9I doda: “Tko ima uši da čuje, neka čuje!”

4Kad se skupio silan svijet te iz svakoga grada nagrnuše k njemu, prozbori u prispodobi:

5“Iziđe sijač sijati sjeme. Dok je sijao, jedno pade uz put, bi pogaženo i ptice ga nebeske pozobaše.

6Drugo pade na kamen i, tek što je izniklo, osuši se jer ne imaše vlage.

7Drugo opet pade među trnje i trnje ga preraste i uguši.

8Drugo napokon pade u dobru zemlju, nikne i urodi stostrukim plodom.” Rekavši to, povika: “Tko ima uši da čuje, neka čuje!”