Јаирова кћи и жена која се дотакла Његове хаљине

18Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

19И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

21Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

22А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

23И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

24рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

25А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

26И отиде глас овај по свој земљи оној.

21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

32И Он се обазираше да види ону која то учини.

33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.

40А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.

41И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;

42јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

43И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,

44и приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

45И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

46А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.

47А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.

48А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

49Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.

50А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.

51А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.

52А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.

53И подсмеваху Му се знајући да је умрла.

54А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!

55И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.

56И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.