16И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
17И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
18Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
19И да проповедам пријатну годину Господњу.
20И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
21И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
22И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
24Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
25А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
26и ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
27И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
28И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
29И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
30Али Он прође између њих, и отиде.