Гетсиманија

36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.

40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.

42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.

43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.

45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.

46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.

33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.

36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.

37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?

38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.

39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.

40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.

41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.

42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.