Getsemani

36Tada dođe Isus s njima u predio zvan Getsemani i kaže učenicima: “Sjednite ovdje dok ja odem onamo pomoliti se.”

37I povede sa sobom Petra i oba sina Zebedejeva. Spopade ga žalost i tjeskoba.

38Tada im reče: “Duša mi je nasmrt žalosna. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!”

39I ode malo dalje, pade ničice moleći: “Oče moj! Ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali ne kako ja hoću, nego kako hoćeš ti.”

40I dođe učenicima i nađe ih pozaspale pa reče Petru: “Tako, zar niste mogli jedan sat probdjeti sa mnom?

41Bdijte i molite da ne padnete u napast! Duh je, istina, voljan, no tijelo je slabo.”

42Opet, po drugi put, ode i pomoli se: “Oče moj! Ako nije moguće da me čaša mine da je ne pijem, budi volja tvoja!”

43I ponovno dođe i nađe ih pozaspale, oči im se sklapale.

44Opet ih ostavi, pođe i pomoli se po treći put ponavljajući iste riječi.

45Tada dođe učenicima i reče im: “Samo spavajte i počivajte! Evo, približio se čas! Sin Čovječji predaje se u ruke grešničke!

46Ustanite, hajdemo! Evo, približio se moj izdajica.”

32I dođu u predio imenom Getsemani. I kaže Isus svojim učenicima: “Sjednite ovdje dok se ne pomolim.”

33I povede sa sobom Petra, Jakova i Ivana. Spopade ga užas i tjeskoba

34pa im reče: “Duša mi je nasmrt žalosna! Ostanite ovdje i bdijte!”

35Ode malo dalje i rušeći se na zemlju molio je da ga, ako je moguće, mimoiđe ovaj čas.

36Govoraše: “Abba! Oče! Tebi je sve moguće! Otkloni čašu ovu od mene! Ali ne što ja hoću, nego što hoćeš ti!”

37I dođe, nađe ih pozaspale pa reče Petru: “Šimune, spavaš? Jedan sat nisi mogao probdjeti?

38Bdijte i molite da ne padnete u napast. Duh je, istina, voljan, no tijelo je slabo.”

39Opet ode i pomoli se istim riječima.

40Ponovno dođe i nađe ih pozaspale. Oči im se sklapale i nisu znali što da mu odgovore.

41Dođe i treći put i reče im: “Samo spavajte i počivajte! Gotovo je! Dođe čas! Evo, predaje se Sin Čovječji u ruke grešničke!

42Ustanite, hajdemo! Evo, izdajica se moj približio!”

39Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici.

40Kada dođe onamo, reče im: “Molite da ne padnete u napast!”

41I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio:

42“Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!”

43A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio.

44I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.

45Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti

46pa im reče: “Što spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!”