Шатор од састанка

Шатор од састанка (скинија) био је преносиво светилиште, шатор на дрвеној конструкцији. Друга књига Мојсијева описује га потанко: усправне даске од дрвета ситима обложене златом, покривене са десет ланених завеса у плавој, пурпурној и скерлетној боји са извезеним херувимима, а преко њих слојеви од козје длаке, овнујских кожа обојених у црвено и коже. Дугачак око 30 лаката и широк 10, отприлике 13,5 са 4,5 метра, био је завесом подељен на Светињу, са свећњаком, столом за хлебове постављене и кадионим олтаром, и на Светињу над светињама, где је стајао ковчег. У двору ограђеном ланеним застирачима, око 45 са 23 метра, били су бронзани олтар и умиваоник.

Саградили су га мајстори на челу с Веселеилом из Јудиног племена и Елијавом из Дановог, а народ је дао толико да му је речено да престане (2 Мојсијева 36,6). Подигнут је друге године после изласка. На путу су га носили Левити: синови Катови свете предмете, синови Гирсонови завесе, синови Мераријеви даске. Преносива светилишта била су позната у Египту. У земљи је шатор стајао у Силому (Исус Навин 18,1), а касније у Гаваону (2 Дневници 1,3), док га није заменио храм у Јерусалиму.