1Isus im ponovno prozbori u prispodobama:
2“Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu.
3Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći.
4Opet posla druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!'”
5“Ali oni ne mareći odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.
6Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju.
7Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali.”
8“Tada kaže slugama: 'Svadba je, evo, pripravljena ali uzvanici ne bijahu dostojni.
9Pođite stoga na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu!'”
10“Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše - i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju.
11Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho.
12Kaže mu: 'Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?' A on zanijemi.
13Tada kralj reče poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.'
14Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih.”