33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.