Prispodoba o zlim vinogradarima

33“Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.

34Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod.

35A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše.

36I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako.”

37“Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: 'Poštovat će mog sina.'

38Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!'

39I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju.”

40“Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima?”

41Kažu mu: “Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.”

42Kaže im Isus: “Zar nikada niste čitali u Pismima: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni. Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!

43Zato će se - kažem vam - oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove! (

44I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.)”

45Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima.

46I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.

1I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.

2I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga.

3A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku.

4I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga.

5Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše.”

6“Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.'

7Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.'

8I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda.”

9“Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.

10Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni.

11Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!”

12I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.

9Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: “Čovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme.”

10“Kada dođe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.

11Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.

12Posla i trećega. A oni i njega izraniše i izbaciše.”

13“Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga. Njega će valjda poštovati.'

14Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu među sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'

15Izbaciše ga iz vinograda i ubiše.” “Što će dakle učiniti s njima gospodar vinograda?

16Doći će i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima.” Koji ga slušahu rekoše: “Bože sačuvaj!”

17A on ih ošinu pogledom i reče: “A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?

18Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.”

19Pismoznanci i glavari svećenički gledahu da istog časa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.