Исцељење узетога

1И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

2И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

4И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

5Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

6Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

7И уставши отиде дома.

8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

1И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

2И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.

3И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.

4И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.

5А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.

6А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:

7Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

8И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

9Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?

10Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)

11Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

17И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

18И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

19и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

20И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

22А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

23Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

24Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

26И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!