Isusova smrt

45Od šeste ure nasta tama po svoj zemlji - do ure devete.

46O devetoj uri povika Isus iza glasa: “Eli, Eli, lema sabahtani?” To će reći: “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?”

47A neki od nazočnih, čuvši to, govorahu: “Ovaj zove Iliju.”

48I odmah pritrča jedan od njih, uze spužvu, natopi je octom, natakne je na trsku i pruži mu piti.

49A ostali rekoše: “Pusti da vidimo hoće li doći Ilija da ga spasi.”

50A Isus opet povika iz glasa i ispusti duh.

51I gle, zavjesa se hramska razdrije odozgor dodolje, nadvoje; zemlja se potrese, pećine se raspukoše,

52grobovi otvoriše i tjelesa mnogih svetih preminulih uskrsnuše

53te iziđoše iz grobova nakon njegova uskrsnuća, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

54A satnik i oni koji su s njime čuvali Isusa vidješe potres i što se zbiva, silno se prestrašiše i rekoše: “Uistinu, Sin Božji bijaše ovaj.”

55A bijahu ondje i izdaleka promatrahu mnoge žene što su iz Galileje išle za Isusom poslužujući mu;

56među njima Marija Magdalena i Marija, Jakovljeva i Josipova majka, i majka sinova Zebedejevih.

33A o šestoj uri tama nasta po svoj zemlji - sve do ure devete.

34O devetoj uri povika Isus iza glasa: “Eloi, Eloi lama sabahtani?” To znači: “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?”

35Neki od nazočnih čuvši to govorahu: “Gle, Iliju zove.”

36A jedan otrča, natopi spužvu octom, natakne na trsku i pruži mu piti govoreći: “Pustite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.”

37A Isus zavapi jakim glasom i izdahnu.

38I zavjesa se hramska razdrije nadvoje, odozgor dodolje.

39A kad satnik koji stajaše njemu nasuprot vidje da tako izdahnu, reče: “Zaista, ovaj čovjek bijaše Sin Božji!”

40Izdaleka promatrahu i neke žene: među njima Marija Magdalena i Marija, majka Jakova Mlađega i Josipa, i Saloma -

41te su ga pratile kad bijaše u Galileji i posluživale mu - i mnoge druge koje uziđoše s njim u Jeruzalem.

44Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji - sve do ure devete,

45jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini.

46I povika Isus iza glasa: “Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!” To rekavši, izdahnu.

47Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: “Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!”

48I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa.

49Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje.

28Nakon toga, kako je Isus znao da je sve dovršeno, da bi se ispunilo Pismo, reče: “Žedan sam.”

29A ondje je stajala posuda puna octa. I natakoše na izopovu trsku spužvu natopljenu octom pa je primakoše njegovim ustima.

30Čim Isus uze ocat, reče: “Dovršeno je!” I prignuvši glavu, preda duh.