Горушица

Горушица (слачица) појављује се у Библији само у Исусовим речима: у причи о зрну горушичином и у изреци о вери „колико зрно горушичино“. Коју је биљку мислио, спорно је. По најраширенијем мишљењу то је црна слачица, Brassica nigra, честа по њивама Галилеје, која за једну сезону може да нарасте виша од човека. По другом мишљењу то је пољска горушица, мања биљка. Предлаган је и један грм из шипражја око Мртвог мора, Salvadora persica, али он не расте тако далеко на север као Галилеја.

Горушица се сејала у вртовима и на њивама, а њено семе користило се као зачин. Зрно горушице има пречник од само око једног милиметра. Није најмање семе у природи, али је вероватно било најмање семе које су сејали галилејски земљорадници, а Исусови слушаоци знали су колика биљка из њега израсте – довољно велика, кажу Јеванђеља, да се птице населе у њеним гранама.