Урмена палма

Палма Библије је урмена палма (у преводу Даничића и Караџића и „финик“). Има високо стабло без грана – до око 24 метра – са круном перастих листова дугих два до три метра. Потребни су јој топлота и вода, па је расла у оазама, као што је Елим са својих седамдесет палми (2 Мојсијева 15,27), и око Јерихона, „града палмовог“. Плод виси у огромним гроздовима, а једно дрво може дати око 90 килограма урми годишње, које су се јеле свеже или пресоване у колаче (2 Самуилова 6,19). Део библијског „меда“ можда је сируп од урми.

Ништа од дрвета није се бацало: лишћем су се покривали кровови и плели асуре и котарице, стабло је давало грађу, а влакна конопац. Палме су биле изрезане на зидовима Соломуновог храма, а палмове гране носиле су се у време радости – на празник сеница и када је народ изашао у сусрет Исусу код Јерусалима (Јован 12,13). Године 2005. семенка урме стара око 2000 година, нађена на Масади, проклијала је и израсла у дрво.