14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.