Слушкиња заклања пламен руком; његова светлост пада на Петрово лице.
Библија у уметности · Лука
Одрицање светог Петра
Рембрант · 1660
Рајксмузеум, Амстердам
Рембрант је насликао ово велико платно 1660. године и потписао га и датирао доле десно; музеј га наводи као дело њега и његове радионице. Катарина Велика купила га је за Ермитаж 1781. године, а 1933. је из Совјетског Савеза стигло у Рајксмузеум.
Ноћу слушкиња држи свећу, заклањајући пламен руком, и загледа се у Петра. Он се умотава у свој бели огртач и подиже отворену шаку: не.
Из текста
- Петар иде за Њим издалека у двор поглавара свештеничког (Лука 22,54)
- Слушкиња која га виде „где седи код огња, и погледавши на њ“ (Лука 22,56)
- „Жено! Не познајем га“ (Лука 22,57)
- „И обазревши се Господ погледа на Петра“ (Лука 22,61)
Од уметника
- Свећа уместо ватре у двору
- Војници у оклопима Рембрантовог века
- Петар као старац седе браде у белом огртачу
- Исуса у истом тренутку одводе у мрачној позадини
Појединости
Старац седе браде, умотан у бели огртач.
Отворена шака окренута ка споља — Петров гест одрицања.
Војник у оклопу престаје да пије из крчага и подиже поглед.
Сјајни шлем и мач леже пред њим.
Једва видљиви у позадини: ликови одводе заробљеника — музеј у њему препознаје Исуса, који се осврће.
Rembrandt van Rijn (and workshop), Dutch, 1606–1669. Rijksmuseum, Amsterdam (purchased with the support of the Vereniging Rembrandt; SK-A-3137) · Oil on canvas · Image: "Public Domain" (https://creativecommons.org/publicdomain/mark/1.0/); object metadata: CC0 1.0 (https://creativecommons.org/publicdomain/zero/1.0/) — Rijksmuseum Linked Art record.
