Преподобни Симеон, Христа ради јуродиви, и Јован, сапосник његов

Симеон и Јован били су младићи из Сирије који су, према житију које је написао Леонтије Неапољски, у Јустинијаново време пошли на поклоничко путовање у Јерусалим. На повратку су свратили у манастире крај Јордана и замонашили се. После година у једној пустињи близу Мртвог мора, Симеон је одлучио да се врати у свет да помаже другима, а Јован је остао у пустињи.

Симеон је отишао у Емесу (Хомс), где се јавно понашао као луд: вукао је мртвог пса на конопцу кроз градску капију, гађао жене у цркви орасима и јео на улицама. У тајности, каже житије, давао је сиромасима и молио се, и старао се о једном бесомучнику и једном болеснику. Умро је сам око 590. и сахранили су га сиромаси који су му били пријатељи.