Преподобни Арсеније Велики

Арсеније је био учени ђакон Римске цркве, упућен у грчку и латинску књижевност, кога је цар Теодосије Велики довео у Константинопољ за васпитача својих синова Аркадија и Хонорија. Његово житије казује да је једном младог Аркадија због неке кривице истукао тако снажно да су му трагови остали за цео живот. Уморан од двора, Арсеније је тајно отишао у Египат и постао монах у Скиту.

Тамо је живео четрдесет година у строгом ћутању, стојећи у храму иза стуба да не би никога видео и да њега нико не би видео. Једна од његових изрека гласи: „Често сам се кајао због речи које сам изговорио, а због свог ћутања никада.“ Последње године провео је близу Мемфиса и у Канопу, и умро је око 449, у доби од око сто година.