1Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
2и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
3И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
4А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
5И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
7И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
8А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
9Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
10а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
11И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.