Градски зидови и опсаде

Већина градова стајала је на брдима, иза зидова с кулама, са јарком или стрмом падином испред и капијом од више одаја с тешким вратима окованим металом. Асор, Мегидон и Гезер, градови које је Соломун обновио, имали су двоструке „касематне“ зидове са одајама унутра – по традиционалном датирању, које неки археолози оспоравају. Нападачи су могли да се пењу лествицама, копају тунеле или да наспу земљани насип и по њему догурају ован до зида, као што је Јоав учинио код Авел-Вет-Масе (2 Самуилова 20,15). Или су опколили град и изгладњивали га: Самарија је издржала три године. Зато су градови штитили своју воду – Језекија је кроз стену просекао тунел од око 533 метра да доведе извор Гион у Јерусалим.

Најпознатија опсада тог доба је опсада Лахиса, који је асирски цар Сенахирим заузео 701. пр. Хр. Рељефи из његове палате у Ниневији, данас у Британском музеју, приказују стрелце и овнове у нападу, браниоце који бацају запаљене бакље и људе који излазе на капију са завежљајима. На том месту истраживачи су нашли асирски опсадни насип од набацаног камења, противнасип изнутра и стотине врхова стрела и камења за праћке.