Мученице Вера, Нада, Љубав и мати њихова Софија

Вера, Нада и Љубав биле су ћерке удовице по имену Софија (име значи мудрост) у Риму за време цара Хадријана, и имале су дванаест, десет и девет година. Према њиховом житију, намесник Антиох пријавио их је као хришћанке које не крију своју веру, и цар је наредио да се њих четири позову. Девојчице су одбиле да принесу жртву Артемиди.

Житије казује о страшним мучењима, која су девојчице поднеле са неприродним спокојем, и каже да је свака најзад посечена, најстарија прва. Софија их је сахранила изван града и, према предању, умрла три дана касније на њиховом гробу. Датуми су несигурни: календар наводи око 137, али неки научници мисле да повест има легендарне елементе.