Апостол Јаков, брат Господњи по телу

Јаков, зван „брат Господњи“ (Галатима 1:19), водио је хришћанску заједницу у Јерусалиму пошто су се апостоли разишли. Дела апостолска приказују га како одлучно говори на Апостолском сабору у Јерусалиму (Дела 15), а Посланица Јаковљева по предању му се приписује. Источно предање, које следе Ростовска житија, каже да је био син Јосифов из ранијег брака.

Познат као Јаков Праведни, био је чувен по свом строгом животу; Јегесип каже да су му колена од молитве отврднула као у камиле. Јеврејски историчар Јосиф Флавије бележи да га је првосвештеник Анан дао каменовати 62; Јегесип додаје да је збачен с храма и убијен ваљарском мотком. Древна Литургија Светог Јакова носи његово име.