Тумачење приче о сејачу

18Ви пак чујте причу о сејачу:

19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.

23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

14Сејач реч сеје.

15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

11А прича ова значи: Семе је реч Божија.

12А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.

13А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.

14А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.

15А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.