Свети Сава, архиепископ српски

Сава, рођен као Растко, био је најмлађи син Стефана Немање, владара Србије. Као младић тајно је напустио очев двор, отишао на Свету Гору и замонашио се; касније му се тамо придружио отац као монах Симеон. Заједно су обновили напуштени манастир Хиландар и учинили га српским, а Сава је написао устав за његове монахе.

Године 1219, у Никеји, где су живели византијски цар и патријарх после пада Константинопоља у руке крсташа, Сава је рукоположен за првог архиепископа самосталне Српске цркве. Организовао је њене епархије и написао прва српска житија. Враћајући се са свог другог ходочашћа у Свету земљу, умро је у Трнову, бугарској престоници, у јануару 1236. Његове мошти пренете су у Милешеву; Османлије су их 1594. спалиле на Врачару у Београду, где сада стоји његов велики храм.