Свештеномученик Вавила, епископ Велике Антиохије, и са њим три младића: Урван, Прилидијан и Еполоније, и мати њихова Христодула

Вавила је био епископ Антиохије и умро је око 250, у прогону под Декијем. У житију које казује Димитрије Ростовски цар се зове Нумеријан: пошто је цар идолима принео крв једног невиног дечака, Вавила га је зауставио на вратима цркве и није га пустио унутра.

Касније је ухапшен заједно с тројицом дечака које је поучавао, Урваном, Прилидијаном и Еполонијем, од дванаест, девет и седам година, и њиховом мајком Христодулом. Дечаци су одбили да принесу жртву и тучени су. На месту погубљења Вавила је учинио да дечаци буду посечени први, да ниједан од њих не би поколебао, а онда је сагнуо свој врат, молећи да буде сахрањен у својим оковима. У четвртом веку његове мошти су пренете у предграђе Дафну близу Антиохије.