Освајање Раве

26А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.

27И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води.

28Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.

29И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.

30И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик.

31А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.

1А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амонових, и дошавши опколи Раву; а Давид беше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је.

2И Давид узе цару њиховом с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење беше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однеше из града плен врло велик.

3А народ што беше у њему изведе и исече их пилама и гвозденим бранама и секирама. И тако учини Давид свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.