Пасха и празник пресних хлебова

Пасха је почињала у сумрак 14. дана првог месеца, званог Авив, а касније Нисан, у марту или априлу (3 Мојсијева 23,5). Сваки дом узимао је мушко јагње или јаре од годину дана, без мане, и клао га у сумрак. Месо се пекло на ватри и јело те ноћи с пресним хлебом и горким зељем, и ништа није смело да остане до јутра. Текстови тај обед везују за ноћ одласка из Египта: јео се хитно, а они који су јели били су спремни за пут, „обућа да вам је на ногу и штап у руци“ (2 Мојсијева 12,11).

Следећих седам дана, на празник пресних хлебова, квасац је уклањан из кућа и јео се само пљоснат пресни хлеб. Први и седми дан били су свети сабори без обичног посла, а свештеник је пред Господом обртао сноп првог јечма. Пасха је била један од три празника на које су мушкарци морали да изађу пред светилиште (5 Мојсијева 16,16), а цареви Језекија и Јосија светковали су у Јерусалиму велике Пасхе. У I веку гомиле поклоника пуниле су град; Исусови родитељи ишли су сваке године (Лука 2,41).