Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски

Атанасије је рођен у Александрији око 296. Његово житије казује да га је епископ Александар први пут запазио као дечака на морској обали, како се са другом децом игра цркве и „крштава“ их у морској води. Као Александров ђакон присуствовао је Никејском сабору 325, а 328. наследио га је као епископ Александрије.

До краја живота супротстављао се аријанској странци, и пет пута је прогоњен са своје катедре, проводећи године у изгнанству у Триру, у Риму и међу монасима египатске пустиње. Међу његовим списима су „О оваплоћењу“ и „Житије Светог Антонија“, које је пустињске монахе учинило познатим широм хришћанског света. Умро је у Александрији 2. маја 373, пошто је био епископ четрдесет пет година.