Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски

Григорије је рођен око 329. крај Назијанза у Кападокији; његов отац, такође Григорије, постао је епископ тог града заслугом његове мајке Ноне. Учио је у Кесарији, Александрији и Атини, где је постао нераздвојни пријатељ Василија Великог. Чезнуо је за тихим животом у молитви и учењу, али га је отац готово силом рукоположио за свештеника, а Василије га је поставио за епископа Сасима, мале поштанске станице коју је назвао прашњавим раскршћем и којом никада није стварно управљао.

Године 379. позван је у Константинопољ, где је аријанска странка држала све храмове, и проповедао је у једној малој капели коју је назвао Анастасија, „Васкрсење“. Тамо је одржао својих пет Богословских беседа о Тројици, које су му донеле име „Богослов“. Године 381. неко време је председавао Другим васељенским сабором, затим се одрекао катедре и вратио се кући у Кападокију, где је писао песме до своје смрти око 389–390.