Апостол првомученик и архиђакон Стефан

Стефан је био један од седам ђакона изабраних у Јерусалиму да се старају о удовицама верника који су говорили грчки (Дела 6). Књига Дела апостолских назива га „пуна вере и Духа Светога“ и казује да је чинио знаке и препирао се у синагогама. Оптужен пред синедрионом да говори против храма и закона, одговорио је дугим говором о историји Израиља.

Изведен је из града и каменован, молећи се за оне који су га убијали, док је један младић по имену Савле, будући апостол Павле, чувао њихове хаљине. То је било око 34. Године 415. гроб за који се веровало да је његов пронађен је у Кафар Гамали крај Јерусалима.