Мученици Лукилијан, Клаудије, Ипатије, Павле, Дионисије и мученица Павла девица

Лукилијан је био остарели незнабожачки свештеник који је живео близу Никомидије под царем Аурелијаном. У старости је постао хришћанин и повео друге за собом, све док није био пријављен намеснику Силвану, мучен и бачен у тамницу. Тамо је срео четворицу младих хришћана, Клаудија, Ипатија, Павла и Дионисија, и храбрио их. Према њиховом житију, свих петоро су бачени у пећ и изашли неповређени. Затим су послати у Византију на погубљење: четворица младића су посечена, а Лукилијан је прикован на крст.

Павла, хришћанска девојка сироче, имућна, подмићивала је стражаре да затвореницима доносе храну и одећу и да им превијају ране, и она је сахранила младиће. Касније је и њој суђено пред Силваном и посечена је у Византији, на месту где је Лукилијан умро, око 270–275.