Свештеномученик Иполит, папа римски, и с њим мученици Кенсорин, Савин, Хрисија девица, Филакл, Максим, Херкулин, Венерије, Стиракин, Мина, Комод, Ерм, Мавар, Јевсевије, Рустик, Монагреј, Амандин, Олимпије, Кипар, Теодор Трибун, Максим презвитер, Архелај ђакон и Кирин епископ (III век)

Иполит је био свештеник и најученији писац Римске цркве почетком 3. века. Супротставио се епископу Калисту, а његове присталице поставиле су га за супарничког епископа. Под царем Максимином Трачанином 235. прогнан је у рудник на Сардинији заједно с епископом Понцијаном, и тамо је умро; предање каже да се пре смрти помирио с Црквом.

Грчко предање које овај дан следи помиње га као епископа пострадалог у Остији, римској луци, заједно с другима: сенатором Кенсорином, који је био затворен због своје вере и обратио своје стражаре, двадесетак војника који су посечени, Савином и девицом Хрисијом, која је утопљена у мору. Према овом казивању, Иполит је укорио намесника због његове свирепости и био је везан по рукама и ногама и бачен у море.