Свештеномученик Антим, епископ никомидијски, и са њим мученици Теофил ђакон, Доротеј, Мардоније, Мигдоније, Петар, Индис, Горгоније, Зинон, Домна девица и Јевтимије

Антим је био епископ Никомидије, источне престонице римског цара, када је око 303. почео велики прогон. Према његовом житију, један хришћанин је стргао царски указ истакнут у граду и први је погинуо. Пожар у двору затим је приписан хришћанима, и многи су погубљени или утопљени.

Антим се сакрио у једном оближњем селу и писао писма затвореницима; његов ђакон, ухваћен с њима, био је погубљен. Када су војници дошли да ухапсе епископа, нахранио их је и онда им рекао ко је; понудили су му да га пусте да побегне, али он није хтео да их наведе на лаж и пошао је с њима. Посечен је 3. септембра. Међу онима који су убијени с њим били су Доротеј, Мардоније, Мигдоније, Петар, Индис и Горгоније, и Домна, која је сахрањивала утопљене.