Пророк Авдија (од Дванаест пророка) (IX век пре Христа)

Авдија је име једног од дванаест малих пророка, који је оставио најкраћу књигу Старог завета, једну једину главу, уперену против Едома. Црквено предање, као у Житијима пророка, поистовећује га са Авдијом који је био управитељ двора цара Ахава у 9. веку пре Христа и који је, када је царица Језавеља убијала пророке Господње, сакрио њих стотину у две пећине и хранио их хлебом и водом (1. књига о царевима 18).

Предање додаје да је касније напустио царску службу и пошао за пророком Илијом, и да је примио дар пророштва. Многи савремени научници сумњају у ово поистовећивање: сама књига не наводи датум, и већина њих сматра да је написана после пада Јерусалима 587. пре Христа, јер говори о понашању Едома тог дана.