Мученик Агапије и с њим седам мученика: Пуплије, Тимолај, Ромил, два Александра и два Дионисија

Ових осам мученика пострадало је у Кесарији Палестинској у другој години прогона под Диоклецијаном, 303–304, пред намесником Урбаном. На једном незнабожачком празнику, док су хришћане бацали зверима у арени, шест младића — Пуплије, Тимолај, Ромил, двојица по имену Александар и Дионисије — сами су себи везали руке и потрчали пред намесника вичући: „Ми смо хришћани!“

Били су из Понта, Египта, Триполија у Финикији и Диосполиса, где је Ромил био ипођакон. Неколико дана касније са њима је затворен Агапије из Газе, који је већ исповедио своју веру под мучењем, заједно са својим слугом, још једним Дионисијем. После дугог тамновања свих осам посечено је истог дана. Њихову повест казује Јевсевије Кесаријски.