Апостол Јаков Зеведејев

Јаков, син Зеведејев и брат Јованов, био је галилејски рибар који је оставио свој чамац и мреже да би пошао за Исусом и био један од Дванаесторице. Јеванђеља га наводе с Петром и Јованом међу најближим ученицима, а он и Јован названи су синовима грома. Црквено предање каже да је проповедао надалеко, између осталог, према каснијој легенди, у Шпанији.

Вративши се у Јерусалим, јавно се препирао. Казивање Ростовског говори о мађионичару Ермогену, који је послао свог ученика Филита да се с њим препире и који је на крају био савладан. Према Делима апостолским, цар Ирод Агрипа I дао је Јакова погубити мачем око 44. године после Христа; он је први од Дванаесторице чија је смрт забележена. Његове мошти се по предању поштују у Сантјагу де Компостели у Шпанији.