Истражи › Старе карте › Земље кроз које су путовали апостоли
Отвори карту у пуној величини (3000 × 2535)Конгресна библиотека, Одељење за географију и карте · јавно добро Старе карте · 1826
Земље кроз које су путовали апостоли Картограф: Tanner, Henry Schenck · Година: 1826
Из „Атласа античке географије“, који је Хенри С. Танер објавио у Филаделфији 1826. године „да би објаснио списе античких писаца, и светих и световних“. Лист обухвата римски свет од Италије до Месопотамије; испрекидана линија означава Павлову пловидбу од Јерусалима до Рима, са белешком код Мелита да је „овде свети Павле доживео бродолом“.
Карта у Конгресној библиотеци
Старе карте Свете земље, 1600–1881: Конгресна библиотека, Одељење за географију и карте (јавно добро; бројеви пронађени преко Wikimedia Commons, слике са сервера саме библиотеке); текстови су наши
Одломци Дап 27:1–44 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете. А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна. И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују. И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни. И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску. И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу. И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне. И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја. А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших. Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи. А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу. И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита. Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон. А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас. А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац, који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо. А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре. И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски. А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити. И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете. И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе; јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим, говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом. Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено. Али ваља нам доћи на једно острво. А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи. И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати. Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване. А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере, рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати. Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде. А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши. Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти. И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести. Онда се сви развеселивши и они једоше. А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест. И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море. А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу. И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају. А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова. А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече. Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу; а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу. Дап 28:1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.
