Преподобни Јевтимије Велики

Јевтимије је рођен 377. у Мелитини у Јерменији, као дуго очекивани син Павла и Дионисије, а васпитао га је градски епископ Отреј. Рукоположен за свештеника, отишао је у Палестину са око тридесет година. Живео је као пустињак са својим пријатељем Теоктистом у једној клисури источно од Јерусалима, где су основали манастир, а 428. Јевтимије је основао своју лавру; сваке године од средине јануара до Цвети одлазио је дубље у пустињу.

Крстио је једног арапског поглавицу, Аспевета, који је узео име Петар и постао епископ хришћанских арапских табора. У споровима који су уследили после Халкидонског сабора прихватио је његове одлуке, а царица удовица Евдокија, која им се противила, по његовом савету вратила се у општење са јерусалимским патријархом. Умро је 20. јануара 473, у 97. години. Његово житије написао је Кирило Скитопољски.