Psalmi 34

1Davidov. Kada se David pravio ludim pred Abimelekom, a on

2Blagoslivljat ću Jahvu u svako doba, njegova će mi hvala biti svagda na ustima!

3Nek' se Jahvom duša moja hvali: nek' čuju ponizni i nek' se raduju!

4Veličajte sa mnom Jahvu, uzvisujmo ime njegovo zajedno!

5Tražio sam Jahvu, i on me usliša, izbavi me od straha svakoga.

6U njega gledajte i razveselite se, da se ne postide lica vaša.

7Eto, jadnik vapi, a Jahve ga čuje, izbavlja ga iz svih tjeskoba.

8Anđeo Jahvin tabor podiže oko njegovih štovalaca da ih spasi.

9Kušajte i vidite kako dobar je Jahve: blago čovjeku koji se njemu utječe!

10Bojte se Jahve, vi sveti njegovi: ne trpe oskudice koji ga se boje.

11Osiromašiše mogućnici i gladuju, a koji traže Jahvu ne trpe oskudice.

12Dođite, djeco, i poslušajte me, učit ću vas strahu Gospodnjem.

13O čovječe, ljubiš li život? Želiš li dane mnoge uživati dobra?

14Jezik svoj oda zla suspreži i usne od riječi prijevarnih!

15Zla se kloni, a čini dobro, traži mir i za njim idi!

16Oči Jahvine gledaju pravedne, uši mu slušaju vapaje njihove.

17Lice se Jahvino okreće protiv zločinaca da im spomen zatre na zemlji.

18Pravednici zazivaju, i Jahve ih čuje, izbavlja ih iz svih tjeskoba.

19Blizu je Jahve onima koji su skršena srca, a klonule duše spasava.

20Mnoge nevolje ima pravednik, ali ga Jahve od svih izbavlja.

21On čuva sve kosti njegove: ni jedna mu se neće slomiti.

22Opakost bezbošca ubija, platit će koji mrze pravednika.

23Jahve izbavlja duše slugu svojih, i neće platiti tko god se njemu utječe.